Priča o Dimetovoj karijeri sve je samo ne kliše. U njoj nema hoda po udobnim, utabanim stazama, rutine u edukaciji, opštih mesta o prvim koracima, mistifikacija o profesionalnoj disciplini, konvencionalnih epizoda ili anegdota.
Bio je to, naprotiv, dug, neobičan i bolan put, otpočet kasno, prevaljivan dugo, put ispunjen verom u sebe i svoju muziku – i iznad svega – neugasivom strašću za pevanjem.
Ako u toj priči postoji išta prepoznatljivo, onda je to matrica o poznoj vokaciji, povest o umetniku koji je svoj dar i autentičnu potrebu da ga ispolji otkrio relativno kasno, prihvatio ga strasno, razvio brzo i ostao mu zanavek odan.

Vreme koje je ovom trenutku prethodilo, bilo je u Dimetovom životu ispunjeno velikim brojem raznovrsnih aktivnosti, u neverovatnom dijapazonu od živopisnih i veoma izazovnih do suvoparno konvencionalnih – od mladalačke žedji za pozornicom i izletom u svet dramske glume (uz nekoliko manjih uloga na profesionalnoj sceni, uključujući i neka od glavnih beogradskih pozorišta), te sitnih trgovačkih i barmenskih poslova – sve do uspešnog činovničkog rada na prodaji polisa osiguranja. Ove godine prividnog lutanja ostavile su, medjutim, važan trag: uz urodjenu muzikalnost i snažnu ekspresivnost, i uz tehniku stečenu pevačkim usavršavanjem, taj trag postao je kvalitet od značaja – širina životnog iskustva i poznavanje ljudske prirode obogatili su Dimetovu interpretaciju, unoseci u nju i dubinu razumevanja i kompleksniju emocionalnost.

Sam početak karijere bio je dobar nagoveštaj – prvi profesionalni koncert repriziran je dva puta, a debi van granica zemlje bio je iste godine, u Parizu. Dime je tokom desetogodišnje karijere impresionirao publiku na festivalima i koncertima širom Evrope i u Kanadi.
Prvi koncert u “Glen Guld” sali (Toronto) 9.9.2006. godine, bio je dogadjaj za sve ljubitelje napolitanske muzike, a premijera programa Frančeska Paola Tostija u istoj sali 2011. godine, učinila je da ovaj repertoar postane njegov zaštitni znak. To ne čudi, s obzirom na Dimetovu muzikalnost, izraz i posebnu, toplu boju glasa, ali i na srećan izbor profesora, od Gaetana Bardinija (Italija) i Radmile Smiljanić, do Biserke Cvejić i Olivere Jovanović (sve tri Srbija).

Iako je još davne 2003. Goran Dime u svom prvom nastupu na maternjem jeziku osvojio nagradu za duet godine na pop festivalu u Herceg Novom (Crna Gora), tek nekoliko godina kasnije na nagovor klasik pop producenata (E. Ghenassia), Dime počinje da deluje i u tom žanru. Ostaće upamćen u svojoj zemlji kao prvi klasično školovan pevač koji je objavio nekoliko spotova sa pop pesmama, a istovremeno, izvodeći operski repertoar, dva puta napunio najprestižniju koncertnu dvoranu u Srbiji, beogradsku Veliku salu Kolarčeve Zadužbine (2011. i 2012. godine).

2013. godinu obeležili su operski koncerti u Crnoj Gori, Kanadi i Srbiji, kada su se, kao prethodnih godina, smenjivali dogadjaji na poljima klasične i pop muzike.
Konačno, prvi meseci boravka u Kanadi doneli su najveće plodove dosadašnjeg rada i usavršavanja – nakon što je desetogodišnjicu svoje karijere obeležio svojim četvrtim koncertom u Torontu, Goran Dime je ovih dana pristupio do sada najvažnijem dogadjaju u svojoj karijeri – snimanju prvog CD-a sa velikim pop hitovima na njemu.

Veoma specifična, Dimetova profesionalna karijera razvijana je pažljivo.
Impresivno je čuti tenora koji u oba žanra u kojima sa uspehom nastupa, odlučno neguje bel kanto vrednosti. I uz fascinantnu muzikalnost, sjajno kontroliše kvalitet svog tona, volumen i izvrsnu dikciju.
Izazov sa kojim se trenutno suočava Goran Dime, snimanje prvog pop albuma, podudara se sa novinama u njegovom privatnom životu. Izuzetno dobro primljen na američkom kontinentu, Dimetu je otvorena mogućnost da baš ovaj trenutak bude njegova profesionalna prekretnica.
Ali i pre i posle toga on ostaje veran visokim kriterijumima svoje umetničke pojave za koju verujemo da će, s obzirom na njegovu neverovatnu energiju, obezbediti još mnogo blistavih trenutaka u daljoj karijeri…