TORONTO, MOJ NAJVEĆI USPEH

“Poznata je priča o dva velika tenora sedamdesetih: dok je Del Monako danima pred nastup pisao papiriće da bi čuvao glas, dotle je Di Stefano noć provodio u kockarnici. Nažalost, meni je po tome bliži Del Monako – da ćutim ne umem, ali ne smem u provod, sem ponekad”.

Goran Dime

Posle pet godina, beogradski tenor Goran Dime, ponovo će nastupiti u Torontu, 23. septembra, ovaj put sa novim repertoarom. Uz klavirsku pratnju Ivana Jovanovića , pijaniste s kojim nastupa i s kojim je nastupio i prošli put u Torontu, izvesće solo pesme poznatog italijanskog kompozitora Frančeska Paola Tostija u renomiranoj “Glenn Gould Studio” sali.

Dime se i danas sa radošću seća svog koncerta u istoj sali 2006. godine pod nazivom „Veče napolitanskih pesama“ čiji snimak uživo smo imali prilike da čujemo i u Beogradu. Nakon nekoliko godina internacionalne karijere Dime i Jovanović će se sada publici u Torontu predstaviti Tostijevim pesmama pod nazivom „San”. Mada je Tosti jedan od najizvodjenijih kompozitora klasične muzike i veoma često sastavni deo repertoara mnogih koncertnih umetnika, pre svega tenora, nije suviše čest slučaj da se kompletan koncert, kao autorsko veče, posveti ovom stvaraocu, kaže Dime za „Kišobran”, napominjući da su poslednjih godina to uradili Kareras, Barbara Fritoli i Ben Hepner.

Umetnici su izabrali 14 prelepih Tostijevih pesama (tekstove su pisali poznati italijanski pesnici), a planiraju koncerte sa ovim repertoarom i po Srbiji tokom ove i sledeće godine. Osim toga, Goran Dime, koji se inače školovao u Italiji, upustio se i u, kako kaže, prvi tenorski “Klasik pop” projekat na prostoru bivše Jugoslavije. U saradnji sa grupom „Zana“, već u maniru Bočelija završava prvi tenorski pop kompakt disk, a jedna od pesama, „Ljubavi moja“, može se čuti na Youtube.

TORONTO, MOJ NAJVEĆI USPEH

Mada je od prvog nastupa u “Glen Guldu” (Glenn Gould Studio Hall) prošlo pet godina, i iako je posle toga bilo dosta uspešnih koncerata i u Beogradu i u inostranstvu, moje prvo gostovanje u Torontu je i dalje moj najveći uspeh. Postoji jedno lepo sećanje u vezi „Glen Gulda“: davne 1999. godine drugarica koja živi u Kanadi poslala mi je veb adresu ove čuvene sale, kao info, uz želju da jednog dana tu nastupim. Sećam se da sam otvorio njihov sajt i kada sam video klavir i salu, istog trenutka sam zatvorio stranicu, toliko sam se uplašio… Nekoliko godina kasnije, zapravo već u trećoj godini svoje profesionalne karijere, obreo sam se na podijumu u ovoj sali. Da sve bude uz još veću odgovornost, koncert je sniman, a muzičari znaju koliko je živi nastup koji se snima obavezujući. Moj pijanista Ivan Jovanović i ja smo i danas ponosni na taj naš nastup u septembru 2006. godine. Ako sam tada došao gotovo kao početnik (valjda sam zato imao sreće da sve ispadne sjajno), sada se usudjujem da kažem da moja karijera ulazi u zrelu fazu, koja ce, nadam se, potrajati… Program pesama Frančeska Paola Tostija koji sam pažljivo godinama pripremao je izvrstan izbor, kada je reč o mom glasu i senzibilitetu, i očekujem da ovu svoju konstataciju narednih godina dokažem uspesima na koncertima širom sveta. Najpre u Torontu.

PRETEŽNO NAŠI

Godine 2006. je u punoj sali „Glen Gulda“ bilo najviše našeg sveta. To je bio prvi nastup umetnika koji dolazi iz Srbije, od momenta kada smo postali država Srbija. Zatim, moj brat sa porodicom živi vec 17 godina u Torontu, pa je logično bilo očekivati da će njegovi prijatelji želeti da me podrže. Ipak, bilo je i Kanadjana, onih koji prate dogadjanja u ovoj renomiranoj sali, kao i onih kojima je tenor sinonim za uzbudjenje u ovoj vrsti muzike…

KLASIK POP

„Klasik pop“ projekat, koji sam upravo počeo u Srbiji, je više od izleta. Pre nekoliko godina sam na gostovanju u Parizu upoznao poznatog svetskog producenta koji već izvesno vreme saradjuje sa tenorima koji imaju mogućnost da se bave i pop muzikom. Konkretno, radio je sa Pavarotijem, Safinom, Grigolom. Njegovo mišljenje je, kao i nekih naših muzičkih autoriteta, da ja treba da se, paralelno uz klasičnu muziku, bavim i popom, misleći naravno na muziku koja je nama uglavnom poznata po Bočeliju. Do sada u svetu ima oko 70 umetnika koji uz relevantnu karijeru kao operski pevači imaju i pop izdanje. U momentu kada sam objavio svoj prvi pop singl, pesmu „Ljubavi moja“ (Youtube), izašao je prvi pop album Rene Fleming, jedne od najvećih sopranistkinja današnjice. Dakle, to je velika privilegija, pre svega mislim na boju glasa, i ja sam već dve godine u pripremama za svoje prvo pop izdanje. Radujem se što smo u realizaciji odmakli, pa očekujem da ću, po uzoru na Bočelija, narednih godina održavati i koncerte klasične muzike i koncerte sa pop repertoarom. Pre svega, mislim na obrade velikih pesama španskog, italijanskog i engleskog govornog područja.

Goran DimeŽELJA IZ PROŠLOG VEKA

Zašto baš sa grupom “Zana”? Pa Žika iz grupe “Zana” je moj dugogodišnji prijatelj. Njegova želja da saradjujemo datira iz prošlog veka (smeh), ali ja nisam previše žurio sa komercijalom, jer sam želeo da se najpre moje školovanje privede kraju i da se potvrdim u svom fahu. Žika ima izuzetan talenat. Uz sve njegove hitove unazad trideset godina, dovoljno je čuti pesmu „Ljubavi moja“ koja će biti na mom kompakt disku. Dakle, “Zana” je deo mog tima, kompozitor i tekstopisac, a tu su i braća Filipović, koji svojim aranžmanima čine da ova muzika bude ono sto očekujemo.

SLUŠAM EJMI VAJNHAUS

Operske pevače nauče da pevaju i Vagnera i Mocarta i Verdija, a na svakom od nas je da otkrije gde je i u čemu najbolji. Otuda napolitanske pesme, otuda Tosti na mom repertoaru, a i ova pop egzibicija. Srećan sam što posle 17 godina učenja pevanja mogu da uživam u svom poslu. Generalno, ja retko slušam domaću muziku. Kada ne slušam klasiku, onda je tu pre svih Stivi Vonder, a rado slušam “Kvin”, Majkl Dzeksona, “Stounse”, Džordž Majkla, od mladjih Ejmi Vajnhaus, “Koldplej” i druge.

NEUMOLJIVE ČINJENICE

Ne bih voleo da lamentiram nad sudbinom tenora u svojoj zemlji, ali, činjenice su neumoljive… Verujte da je najmanji problem u novcu. Stvar je u našoj neverovatnoj rigidnosti, nezainteresovanosti i duhovnom siromaštvu. Obećao sam sebi jos godinu dana. “Klasik pop” je ne samo prvo tenorsko pop izdanje u Srbiji, već ću sa Ivanom Jovanovićem prvi put pevati Tostija po gradovima naše zemlje. Do sledećeg leta planiramo petnaestak koncerata po Srbiji. Prvi put Tostijev program, prvi put tenor koji nastupa i van svoje zemlje. Očekujemo da publika koja me upozna kroz pop dodje prvi put na koncert klasike, kao i da oni koji vole operu uživaju u pop izdanju… Ukoliko Srbija prepozna kvalitet u tome što radimo, onda nemam razlog da iz nje odemo. I obrnuto….

UZ VINO I PARMEZAN

Boravak u Italiji je posebno poglavlje moje veoma zanimljive prošlosti. Toskana je predivna, imao sam sreću da me profesor Bardini prihvati kao svoje dete, pa su se dani ispunjeni učenjem tehnike pevanja divno prožimali sa uživanjem u vinu, parmezanu i maslinovom ulju, te iskrenim i zanimljivim razgovorima uz kamin…

LUČIĆ KAO ĐOKOVIĆ

Tržište klasične muzike u Srbiji ne postoji. Generalno, za Srbe postoje samo oni koji su poznati u Srbiji, i oni koji to nisu… Srbija trenutno ima najvećeg operskog pevača ikada – Željko Lučić je zvezda Metropolitana i drugih najvećih kuća (ja to često poredim sa Djokovićevim uspesima), ali on u Srbiji gotovo da ne postoji. S druge strane, barem kada je reč o profesionalcima koji se bave klasičnom muzikom, oni su potcenjeni u svakom smislu. Premalo je ljudi koji takvo stanje u našoj zemlji žele da promene. Od medija, do političkih vrhova.

U PROVOD – SAMO PONEKAD

Meni je, na primer, najvažniji dobar san. To me drži u optimalnom stanju. Poznata je priča o dva velika tenora sedamdesetih: dok je Del Monako danima pred nastup pisao papiriće da bi čuvao glas, dotle je Di Stefano noć provodio u kockarnici… Nazalost, meni je po tome bliži Del Monako – da ćutim ne umem, ali ne smem u provod, sem ponekad (smeh).

Autor: Gordana Popović, Beograd, septembra 2011.

Novine

Goran Dime Interview
Goran Dime Interview
Goran Dime Interview
Goran Dime Interview
Goran Dime Interview
Goran Dime Interview